Rangiranje rizika po prioritetu
Rano identifikovanje promena je preduslov za procenu nivoa rizika. Ali, kakve promene? Razumljivo je da svaka promena u okruženju ne nosi iste potencijalne kosekvence za poslovanje kompanije. Određivanje najgoreg rizika je konceptualno zasnovano na verovatnoći konkretnog ishoda gubitka, odnosno onoga što je znano kao očekivani gubitak.
Gore navedeno predstavlja standardni koncept koji se koristi u ekonomskoj teoriji za izračunavanje događaja sa poznatim ili ocenjenim verovatnoćama u svetu u kojem vlada neizvesnost.
Međutim, prevođenje ovoga u realni svet, s kojim su suočeni analitičari strategijskog rizika, daleko je od jednostavnog. U stvarnom životu, izračunavanje verovatnoće strategijske promene u tržišnim uslovima, u najboljem slučaju, jeste teško. Pripisivanje verovatnoće događajima vrlo često je hipotetička vežba, budući da su događaji uvek jedinstveni i da nem nije dostupna nikakva istorija u pogledu bilo kakve vrste distribucije verovarnoća. Uobičajen pristup koristi subjektivnu skalu (recimo, skala od 1–5, gde je 5 najviša verovatnoća) ili trostepenu skalu (niska, srednja i visoka verovatnoća), koju primenjuju eksperti ili panel eksperata (tzv Delfi metod). Ovi metodi su jednako dobro (ili jednako loši) kao i sofisticiraniji metodi koje su često smućkali konsultatni ili akademici.
Procena štete je direktnija. Logički gledano, na očekivanu finansijsku štetu uticaće jaz između postojeće strategije i očekivanog razvoja tržišta. Što je taj jaz veći, veći će biti potencijalni gubitak. Na primer, jedna kompanija je usvojila strategiju zasnovanu na prodaji na jednom mestu, nudeći kupcima širok spektar proizvoda za zadovoljenje mnoštva potreba. Takva strategija se zasnivala na pretpostavvci da kupci cene pogodnosti kupovine na jednom mestu, čak i ako cene ne bi bile najniže. Analitičari intelidžensa u kompaniji predvideli su promenu na tržištu povezanu sa ulaskom novih potrošača. Jaz između gore naveden proizvodne strategije i ovog očekivanog scenarija promena na tržištu, zavisio je od pravog karaktera novih potrošača. Gornja strategija bi bila snažna, odnosno ona bi izdržala ovu očekivanu promenu u miksu kupaca, sve dorle dok je dovoljan borj novih kupaca davao prioritet pogodnosti u odnosnu na nižu cenu, kao rezultat stvarnih ili uočenih troškova kupovine. U tom konkretnom slučaju, jaz između strategije i novih tržišnih uslova bio bi relativno mali. Međutim, pojava potrošača koji su svesni troškova, koji teže da kupuju preko interneta (zbog nižih troškova kupovine) rezultovaće ynačajnim jazom između strategije kompanije i novih tržišnih uslova.
Iz knjige Rano upozoravanje autora Bena Gilada
